Magyarországi Szerb Színház /// Српско позориште у Мађаpској

Српско граданско, професионално позориште поседује традицију од скоро два века, овде у Мађарској. Шта више - овде се родило.

 "Наредног уторка, то јест дана 24 ог августа у Мађарском позоришту по милостивом одобрењу Високог Намесничког Већа једна српска (рацка) дилетанска дружина у корист института српске Препарандије у Сентандреји представиће на српском језику позоришну игру у 3 чина под овим српским називом: Крешталица ( Parrot) Почиње у 7 сати. "

Представа је најављена на плакату Мађарске позоришне дружине. Најава објављује "дилетанску" представу, међутим у значењу данашњице, представа није нити мало аматерска: у њој играју Иштван Балог, Јулија Балог, Тамаш Фехер, надаље и Јоаким Вујић. Тада се бележила - 1813. година

Пријатељ Иштвана Балога био је Јоаким Вујић, њега називају "оцем српског позоришта". Од епохалног значаја за историју српског театра је заслужан Јоаким Вујић, родом из Баје, који се у име српске студентске омладине у Пешти 22 јула 1813 обратио палатину Јосифу за дозволу приређивања једне позоришне представе у добротворне цели. Ову молбу су потписали мађарски глумци Иштван Балог. Власт је дозволила - на плакати Мађарске позоришне дружине писало је следеће. "Наредног уторка, то јест дана 24 ог августа у Мађарском позоришту по милостивом одобрењу Високог Намесничког Већа једна српска (рацка) дилетанска дружина у корист института српске Препарандије у Сентандреји представиће на српском језику позоришну игру у 3 чина под овим српским називом Крешталица (parrot ) "То је била праизведба српског професионалног позоришта. У представи играо је Иштван Балог, осим њега Тамаш Фехер, мајстор глуме мађарске позоришне дружине, надаље, чак и Јулијана Балог - наиме, они су одлично говорили рацки, то јест српски. Почело је да расте, да се просирује, да се усавршава у симбиози - живот и представе оба народног позоришта - све док Јоаким Вујић није прешао у српски крахевски двор.

Српска заједница у Мађарској се нада, да валда поводом 200. годишњице јубилеја, наше позориште поседоваће једну такву сцену у Будимпешти где на достојан начин може прославити јубилеј позоришне праизведбе једног народа.

---

Serbian, civic, professional acting has almost two centuries of tradition in Hungary. What's more - here was born.

 "On Tuesday, August 24, in the Hungarian Game Color, with the mercy of the Supreme Royal Teacher, a Diletans Rátz Society will be awarded to the Secret of the Holy Endre Rand Preaching Preparatory Institute in Rátz Nyelv in a Playing Game 3, under the title: KRESTALITZA (PAPAGAY) Begins at 7 o'clock. "

We can find the announcement of Angel Bandi's poster in the role of Rondella, the City Small Game. Preliminary "Diletans" performs, but today it is not amateur at all: István Balogh, Balogh Júlia, Tamás Fehér and Joakim Vujić are playing in it. 1813 was written at this time.

Istvan Balog was a friend of Joakim Vujic, who is also known as the father of Serbian theater. Joachim, the son of the Bajah, Orthodox priest, taught at Szentendre at that time. On the occasion of the theatrical history initiative, on 22 July 1813, he applied to József Nádor, on behalf of the Serbian youth student in Pest, to authorize the maintenance of a charitable performance in Serbia. (This request was also signed by István Balog and Ágnes Láng.) It was authorized by the power - this was the poster of the Hungarian Theater Company. "On next Tuesday, ie August 24th, in the Hungarian Game Color with the Mercy of the Supreme Helper Teacher, a Diletans Rátz Society will be admitted to the Szentendre Rátz Preparandia Institutum for the support of a playwright in 3 plays, in the following language: Krestalitza (Parrot ). "This was the premiere of Serbian professional acting. István Balog played in it, but outside it the "color master" of the Hungarian company is Tamás Fehér - and even Julianna Balog - since they spoke perfectly, ie, in Serbian. It began to grow, grow, and perfect in symbiosis - theatrical life and play of both nations - Joakim Vujic, to the departure of the Serbian royal court.

The Serbian community in Hungary hopes that perhaps at the 200th anniversary we will have a playground in Budapest where we can celebrate a jubilee of a nation's "theater-premier show".